Socijalni konzervativizam

Socijalni konzervativizam Dušana Prorokovića razmatra ulogu ideologije u postmodernom svetu i nudi odgovor na neoliberalni poredak koji rastače tradicije i zajednice.Nastala u paru sa piščevim Suverenizmom, studija spaja analizu krize ideologija sa originalnim predlogom – konzervativizmom sa jakom socijalnom dimenzijom.U središtu je jedno pitanje: kakav čovek je potreban svetu koji dolazi.Knjigu su recenzirali prof. dr Vladimir N. Cvetković, prof. dr Srđan Šljukić i dr Miša Đurković.Socijalni konzervativizam, u tumačenju Dušana Prorokovića, nije poziv na povratak u prošlost, već pokušaj da se odbrani sama ideja čoveka. Autor polazi od stava da je čovek „biće ideja” i da se preko ideja određuje svrha postojanja zajednice. Šta se dešava kada se te ideje planski menjaju? To je pitanje iz kog izrasta cela knjiga.Uloga ideologije u postmodernom svetuProroković pokazuje kako se od devetnaestog veka značenje ideja postepeno seli iz sveta „umnog, nevidljivog i transcendentnog” u svet „čulnog, vidljivog i imanentnog”. Tradicije se odbacuju, vrednosni obrasci se transformišu, moralne norme redefinišu.Era postmoderne donosi sveobuhvatnu dekonstrukciju osnovnih pojmova. Ono što je nekad bilo neupitno proglašava se nemodernim, pa time i neprihvatljivim.Neoliberalizam kao ideologijaU središtu analize je neoliberalizam – za autora ne puka ekonomska teorija, već ideologija sa globalnim ambicijama. Spoj (levog) liberalizma i trockističke ideje stalne promene stvara paradigmu u kojoj ništa više nema trajno značenje.Proroković tvrdi da se promena značenja ideja ne odvija spontano, nego organizovano: kroz nauku, medije i kulturu. Rastakanje tradicionalnih zajednica i desuverenizacija država, po njemu, ugrožavaju i sam opstanak čoveka.Od postmoderne ka transhumanizmuAutor razmatra hipermodernu kao logičan nastavak postmoderne – razdoblje u kom progres utemeljen na tehnološkoj revoluciji vodi ka transhumanizmu. Tu se, upozorava, „pobedom kulture smrti pod izgovorom stvaranja Homo Deus-a” dovodi u pitanje sam biološki opstanak ljudske vrste.Između kulture rađanja, koja osigurava trajanje i razvoj, i kulture smrti, koja nestajanje uzdiže iznad života, autor vidi osnovni vrednosni rascep našeg doba.Socijalna dimenzija konzervativizmaOvde je najoriginalniji doprinos knjige. Klasični konzervativizam, tvrdi Proroković, neće ponuditi rešenja ako se ne obnovi. Zato konzervativizam mora da uključi socijalnu funkciju i da prihvati delove socijaldemokratskih pogleda – pravednu raspodelu, borbu protiv siromaštva, jednaku dostupnost javnih usluga.Bez toga, upozorava autor, i sami konzervativci rizikuju da postanu „puki posmatrači povratka čovečanstva u robovlasnički sistem”. Tradicija se, kako kaže, održava i na principu solidarnosti.Socijalni konzervativizam kao alternativaU zaključku Proroković sabira svoj predlog: poredak zasnovan na ravnopravnosti, očuvanje kulture i identiteta, legitimitet institucija utemeljen na autoritetu i istorijskom kontinuitetu. Socijalni konzervativizam tako postaje ideološki odgovor na proces čije su posledice, po autoru, već vidljive.Reč je o alternativi koja insistira na idealu dobra naspram ideje korisnosti. Između trajanja i nestajanja, Proroković staje na stranu trajanja – a Crnjanskog navodi kao svedoka tog izbora: „Ima seoba. Smrti nema!”O autoruDušan N. Proroković (Loznica, 1976) naučni je istraživač, univerzitetski predavač i publicista. Viši je naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i redovni profesor Fakulteta za međunarodnu politiku i bezbednost. Autor je više zapaženih studija, među kojima su Geopolitika Srbije i dvotomna Era multipolarnosti. Socijalni konzervativizam objavljen je 2026, uporedo sa srodnom knjigom Suverenizam: uloga države u postmodernom svetu.