Suverenizam

Suverenizam Dušana Prorokovića uvodi nov pojam za staru borbu – odbranu i obnovu državne suverenosti u postmodernom svetu.Studija spaja teoriju države i geopolitiku u pregled deset tipova suverenosti – od teritorijalne do kognitivne – i čita se kao sestrinski tom uz piščev Socijalni konzervativizam.Pitanje koje knjiga otvara jeste prosto: ko zaista odlučuje u jednoj državi?Knjigu su recenzirali prof. dr Mark Entin, prof. dr Biljana Vankovska, prof. dr Mihajlo Vučić i prof. dr Saša Mijalković.„Suverenizam“; je pojam koji Dušan Proroković uvodi da bi opisao koncept odbrane i obnove državne suverenosti u postmodernom svetu. Za razliku od klasičnih teorija koje su tražile izvor i nosioca suvereniteta, ova knjiga pita nešto praktičnije: kako sačuvati ili vratiti stvarnu suverenost onda kada je svet već uveliko desuverenizovan. Ko, na kraju, odlučuje?Država u postmodernom svetuProroković polazi od promene epohe. Vestfalski poredak, vezan za modernu, ustupa mesto postvestfalskom svetu u kom se dekonstruišu i osnovni pojmovi – uključujući samu državu. Uvod otvara aktuelnim primerom: lišavanje slobode predsednika Venecuele januara 2026 – hapšenje za jedne, kidnapovanje za druge – pokazuje koliko ocena istog čina zavisi od toga kako se gleda na suverenitet.Autor zato najpre razmatra pojam države, tipove vladavine i međunarodni poredak, da bi tek na tim temeljima postavio pitanje šta suverenitet države danas stvarno znači.Načini desuverenizacije državaSredišnji deo studije posvećen je mehanizmima kojima se države lišavaju suverenosti: duboka država, prikrivena desuverenizacija, finansijalizacija ekonomije, globalizam, korporatokratija, kulturna hegemonija i ruljokratija. Proroković izdvaja i četiri tipa desuverenizovanih država – vazalnu državu, zarobljenu državu, neokoloniju i neuspelu državu.Desuverenizacija, pokazuje autor, retko dolazi u jednom udaru. Ona se odvija postepeno, prenosom nadležnosti i oblikovanjem javnog mnjenja, dok spoljašnja obeležja državnosti ostaju netaknuta.Deset tipova suverenostiOdgovor na desuverenizaciju zahteva preciznu mapu. Autor razlikuje deset tipova suverenosti: teritorijalnu, geopolitičku, spoljnopolitičku, sirovinsku, tehnološku, ekonomsku, kognitivnu, kulturnu, demografsku i institucionalnu. Posebno su aktuelna poglavlja o kognitivnoj i kulturnoj suverenosti – o tome ko oblikuje svest, pamćenje i vrednosti jednog društva.Oslanjajući se na Šmitovu tezu da je suverenitet „sposobnost odlučivanja o izuzetku”, Proroković zaključuje da država u kojoj o izuzecima odlučuju izvandržavni akteri nije suverena, ma koliko moćna izgledala.Strateška autonomija kao cilj suverenizmaCilj suverenizma autor određuje jednostavno: „odbraniti temelje suverenosti u jednoj državi ili vratiti suverena prava vrhovnoj vlasti”. Mera tog cilja je strateška autonomija, sa tri dimenzije – bezbednosnom, ekonomskom i kulturnom. Knjiga zato razmatra i uslove resuverenizacije država koje su suverena prava već izgubile.Proroković pri tome ne zagovara zatvaranje. Suverenizam ne odbacuje međunarodnu saradnju, već postavlja granice prenosa suverenih nadležnosti i vraća državu na mesto osnovnog nosioca političke odgovornosti.