Pesme o kapima i psima lutalicama

Noseća metafora je kap. Kap je po sebi neznatna, i neznatno minijaturna. Kap je sve samo ne večna. Mada, kap je veoma složena struktura, i verovatno nosi strukturu celog Univerzuma. Dakle, postoji, vidljiva je – bar za onog ko za kap zna, ume da je primeti, posmatra, razmišlja o njoj, i brine za njenu sudbinu, ili joj se, naprotiv, raduje. Jedna kap manje u okeanu, okean čini manjim; jedna kap više u okeanu, okean čini večnim.Sledi improvizovan dijalog: Dobro znamo da postoje psi lutalice, i to je više nego zlo, ali… postoje i – ljudi lutalice. Šta ćemo sa njima? Ako, Vi, pesniče, spašavate pse lutalice, onda imate isti odnos i prema ljudima lutalicama! Imam, odgovorio jepesnik. I ja sam možda lutalica, dodao je pesnik. Onda, stvar je jasna, zaključili su zeleni ljudi, presuda je samo jedna: Condamne a mort!Dušan Spasić