Treperenje duša u levcima smrti

Ovaj, po mnogo čemu neobični roman, pokušava da pronađe odgovor na pitanja ljudskog zla i smrti, koja su uslovljena samom ljudskom prirodom koja, nažalost, najčešće nije usmerena ka ljubavi i praštanju, nego ka mržnji i žudnjom za neograničenom moći. Pored toga, budući da u svakom čoveku postoji bljesak nade i vere da ovaj život nije konačan i da i onda, kada ispustimo i poslednji dah, ostaje nešto što nas čini večnim, autor ovog romana koristeći sve do čega je mogao doći, analitično i naučno razlažući svaku činjenicu, do najsitnijih detalja, koristeći pri tome svoje svekoliko iskustvo, nadahnut energijom koja je ponekada prosto plavila njegov um, pokušao je da pređe taj most apsurda i da se bez predrasuda, uđe u srce mogućeg odgovora na tako složeno pitanje postojanja života posle smrti.Tome je doprinela vera i lično iskustvo, da je najčešće i naizgled nemoguće ipak moguće, duboko intuitivno osećao sam da se u neosvetljenim dubinama naše duše, u svakom čoveku nalazi odgovor na sva pitanja. Silazeći najdublje moguće u lavirinte sopstvene svesti, i pokušavajući da doživljaje onih koji su se nalazili na granici smrti i života, posmatram kao realnost, koja svedoči da je naš život beskrajna reka koja jednako vekovima huči, iako smo mi samo njegov dašak (ako sliku svedemo samo na naše zemno telo), bio sam sve vreme u dubokom ubeđenju da tu ima nečega mnogo dubljega od onoga što mi mislimo da se samo po sebi razume.Autor