Kružok na zlatni pogon

Jedan od glasova ovog romana izgovara: „Ko ima izgleda da ponovo krene i prilike da zasniva novi život, za njega su Mocart i Tolstoj; onima bez nade, neophodni su Betoven i Kafka“ i upravo na raskršću nade i beznađa Slobodan Mandić oblikuje fluidni roman, koji je poput njegovih junaka, razglobljen, nedovršen, u neprestanim preobražajima i nastajanju.Ova knjiga intimna je ispovest ali i kolektivna priča o sudbini Sarče (Sutjeske) u prevojima istorije.