Zulumćar i kao vihor

Zulumćar (1911) i Kao vihor (1918) možda su i dve najbolje drame Svetozara Ćorovića, a svakako su odlični primeri zrele faze piščevog stvaralaštva. One, svaka na svoj osobit način, prikazuju bujne ličnosti, nalik onima iz Stankovićeve Koštane, željne radosti i veselja, pune ljubavi i strasti, ali i tuge, patnje i životne promašenosti. Posebna vrednost ovih drama su dobro osmišljeni dijalozi, izuzetno prirodni i efektni, uz pomoć kojih dolazi do izražaja sva snaga nepomirljivih ličnosti, a radnja munjevito grabi ka svom tragičnom kraju.