Zov Jadrana

„Da mi je neko pre tri dana pričao... Rekla bih mu da je lud.“Ovo je nestandardna ljubavna priča, putopis, a najviše priča o potrazi za ličnom autentičnošću – misija da svoj život vratiš sebi. Ispričana je kroz senzualan, taktilan jezik i unutrašnji monolog toka misli punih samokritike, otkrivajući trenutke uvida i promene svesti.Zorana je inženjerka u ranim tridesetim, zaposlena u IT korporaciji, sa radnim vremenom od devet do pet. Trenira trčanje, pokreće sopstveni kurs organizacije vremena, putuje, planinari, ima veliki krug prijatelja i nada se novoj ljubavi. Zvuči ispunjeno, i bila bi, da nije oblaka samokritike koji je prati šta god radila. San koji je sanjala o Jadranu probudio je u njoj fizičku želju – da posle mnogo godina ponovo ode u Herceg Novi. Stvarnost na moru dobija drugu dimenziju kada joj se u život vrati čovek koji je pre deset godina u njoj probudio vatromet osećanja. Zorana po prvi put doživljava da život može biti lep, ušuškan i topao – a ona dovoljna – kao žena. Povratkom u Beograd, sagledava svoju svakodnevicu u potpuno drugom svetlu – magija iščezava uprkos njenom trudu da je sačuva. Vođena idejom da su njena osećanja njena, kreće u potragu za načinom da kreira sebe i osećaj iz Herceg Novog i u Beogradu.