Živa antologija francuske poezije ii

Najvrednije od francuske poezije sakupljeno u tri toma, na preko 1500 strana.Čitao sam Villona u originalu i u nekim našim prevodima, ali ovaj Kolja Mićević, za koga ne znam ni ko je ni odakle je, prepjevao je to u ekavici izvanredno, upravo sjajno, i to je svakako datum u našem prevodilaštvu.“ – Miroslav KrležaOd Đure Daničića i Dragiše Stanojevića do naših savremenika, malo je ko tako neštedimice uložio sav svoj dar, sve svoje znanje i osećanje jezika u službu prevođenja poezije, kao što to čini Kolja Mićević. Otkako je još u mladosti položio najnezahvalniji od svih književnih zahteva – da gura tuđi kamen uza strminu kako bi raslo brdo našeg jezika i njegove kulture – on se drži uvek istinskih izazova, najteže prenosivih u drugi idiom i drugu melodiju, među kojima su Arno Danijel, Šarl Orleanski, Vijon, Bodler, Rembo, Malarme, Valeri i mnogi drugi. Posledica te sklonosti je čitav antologijski korpus francuske poezije od njenih početaka do modernizma; posmatrano u celini to je jedno od onakvih dela na kakvima drugde u svetu, u prilikama boljim od naših, sarađuju ne samo pojedinci nego i naraštaji.Valja mu od srca poželeti sreću, jer doista nema druge reči za onaj sticaj okolnosti kojim ishoduje jedino strahoviti trud i nepokolebljivo pouzdanje, za one trenutke u kojima se uprkos prelistavanju debelih rečnika, uprkos riljanju po iscrpnim tumačenjima i objašnjenjima, vraćamo davnašnjoj pomisli o nadahnuću. U ime te sačuvane tajne pesničkog izraza, tajne koju on za svojim pisaćim stolom održava i nosi kao plamičak među dlanovima kroz prostranstva zema-lja i vekova, pozdrav Kolji Mićeviću!Borislav Radović