Zaslepljenost 3: desno krilo

U završnom tomu Zaslepljenosti, Kartaresku zatvara krug introspektivnog putovanja, donoseći istovremeno razrešenje i novu složenost. Stan, majka, grad, snovi — sve se vraća, ali sada kao senka, kroz prizmu zrelosti, melanholije i metafizičke čežnje pripovedača, koji pokušava da razume ono što nikada nije bilo rečeno, kako bi sastavio rasute delove ličnog i kosmičkog identiteta. Bukurešt više nije samo grad, već sablasni teatar u kojem se hodnici granaju kao neuronske mreže, a svakodnevica postaje alegorija duhovnog buđenja. Upoznajemo pisca koji piše roman o piscu koji piše… — ogledalo se beskonačno umnožava, kao i identiteti koji su istovremeno stvarni i izmišljeni. Motivi leptira, praznih pozorišta, misterioznih figura u tramvajima, putovanja vozom ka nepostojećim destinacijama i gradova pod zemljom utk?ni su u tekst koji balansira na granici između prisustva i nestanka, stvarnosti i halucinacije. Desno kril? je duboko kontemplativno i emotivno zatvaranje trilogije, roman sabiranja koji tek nominalno zaključuje priču koja nastavlja da se širi u svim pravcima — ka detinjstvu, smrti, jeziku i onome što dolazi posle reči. Kartaresku stoji rame uz rame s velikanima: njegov roman je i Borhesova biblioteka i Prustovo vreme — i nešto treće, sasvim njegovo.