Zapisi o književnosti 1953-1965 i tom

Prvo prelistavanje časopisa pojavilo se u julsko-avgustovskoj svesci 1953. godine. Već u njemu data je jedna zanimljiva crtica o odnosu istorije i fikcije, primer preoblikovanje istorijske građe u romanu. Reč je o poređenju načina na koju su istu scenu iz revolucionarnog februara 1848. godine na ulicama Pariza prikazala dvojica prijatelja, Maksim Di Kan i Gistav Flober, prvi u svojim Uspomenama iz 1848., a drugi u Sentimentalnom vaspitanju. Poređenje, razume se, nije originalno – sproveo ga je Aleksis Fransoa u časopisu Revue d’Histoire littéraire, a Tišma je odigrao ulogu posednika, sekundarnog autora koji odabira, priređuje i prevodi tuđi tekst, uz eventualno dodavanje sopstvenog komentara. Već tu je, dakle, uspostavljena matrica koja će biti dosledno primenjivana tokom narednih 12 godina, u stotinak varijacija godišnje, usredsređenih uglavnom na književne aktuelnosti. Tako smo, iz druge ali pouzdane ruke, saznavali šta se događa u savremenoj svetskoj književnosti: koje su knjige privlačile najviše pažnje kritičara, koje su bile nagrađivane a koje najčitanije, koji su se autori uspinjali na književnu pozornicu a koji su njome vladali, koji su se pokreti javljali i koje poetike dominirale. Budući zaposlen u izdavaštvu, hroničar nije propuštao ni izveštaje o stanju na tržištu knjiga, tiražima i zaradama.(Iz predgovora; Zapisi o književnosti)