Zanimljiva kriminalistika

Zašto baš ZANIMLJIVA KRIMINALISTIKA?Pre svega zato što je kriminalistika zastupljena u mnogim životnim područjima. Istovremeno, ona je jedna od najhumanijih nauka. Kao takva ona služi utvrđivanju objektivne istine, i to u onim životnim sferama gde neizmerni vitalni interesi pojedinca, njegova čast, ugled, sloboda, psihičko i fizičko zdravlje, njegova sudbina, izrečene presude, čak i na smrtnu kaznu, zavise upravo od njene (ne)zastupljenosti u krivičnom postupku. Na ovaj način kriminalistika se zalaže za ozdravljenje društva i izlaz iz stanja anomije u kome se ono našlo. Na to nas opominju Monteskijeve (Montesquieu) reči:„Naneta povreda jednom jedinom patnja je za sve”.Ali, isto tako, neuspešno suzbijanje kriminaliteta za posledicu ima patnju svih nas.Posao koji sam obavljao je retka, ako ne i jedina profesija koja polazi od posledice ka uzroku. Мetod rada kriminaliste ponekad asocira na vidovitost. Svaka tajanstvenost je u direktnoj vezi sa otkrivanjem. Jednostavno, tajna budi ljudsku znatiželju. Tako otkrivačka delatnost postaje zanimljiva, a neizvesnost do kraja čini je još zanimljivijom. Onda, dragi čitaoci, možete samo naslućivati kakvi su odabrani, najzanimljiviji slučajevi, među onima inače zanimljivim, u svakodnevici jednog kriminaliste. Verujte da izbor nije bio nimalo lak. Sasvim slučajno ovoga puta teret odgovornosti pao je na mene. Sreća ili nesreća?! Otuda ne zamerite. Čovek ide samo za idejom koja pridobije njegovu savest.Knjiga je tako osmišljena i toliko široka da svi prošli, sadašnji i budući kriminalni slučajevi uviru u njene okvire kao potoci u reku. A da bih ispunio ovako široko postavljen zahtev držao sam se opšteg načela: nijedno doba nije tako novo da se u njemu ne bi mogla naći sva vremena. Otuda se iskreno nadam da će naredne stranice biti skroman doprinos organskom sjedinjavanju prakse i teorije, koje se, nažalost, u našoj zemlji i dalje kreću odvojenim kolosecima. Ne zaboravimo da je još Aristotel napisao: „Postupanje je jedinstvo teorije i prakse”, i da su Rimljani govorili: „Praksa bez teorije je kao kola bez osovine, a teorija bez prakse liči na kola bez točkova”.