Zablude modernizma

Negde na granicama klišea teorijske i hermeneutičke kritičke svesti, susresti se sa literaturom iz ugla njenih ideoloških predispozicija, literarne politike, inkulturacijskih matrica, (ne)mogućeg identiteta, pa samim tim reanimirati i reimenovati odnose različitih diskurzivnih praksi, i opet se suočiti sa Andrićem, Desnicom, Crnjanskim, Krležom, Pekićem, Kišom, socijalističkim nasleđem, nameće se kao obaveza čitanja. Da li je to moguće i u kojoj meri? Koju logiku slediti, a ostati (ne)veran literaturi, teoriji, sebi. Kako uopšte pokrenuti čitanje, a da ono ne bude samo stereotip? Zablude modernizma su zapravo i zablude postmodernizma. Zablude čitanja.