Za bolje dane

Knjiga Za bolje dane, autorke kneginje Darije Karađorđević donosi nam još jednu priču o Velikom ratu i povlačenju srpske vojske kroz Albaniju. Autorka pripada redu malobrojnih žena koje su za sobom ostavile svoja svedočenja o tim „teškim danima“.Ova knjiga će biti još jedna u nizu naslova kao još jedno svedočanstvo koje je napisala žena, a koje govori o Velikom ratu. Knjiga koja je pre svega pisana za inostrano tržište, namenjena je čitaocima koji ili ništa ili jako malo znaju o Srbiji. Knjiga ima devetnaest poglavlja. U početku, ona opisuje život u Srbiji, kroz svoje boravke u Vranjskoj Banji, Vranju, Nišu, Skoplju, Vrnjačkoj Banji. Govori o drugoj i trećoj invaziji Austrougarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju, epidemiji tifusa koja je pogodila Srbiju, o putovanju kroz Kosovo (Mitrovica, Prizren, Peć), piše o boravku u Crnoj Gori (Cetinje), o povlačenju kroz Albaniju (Skadar, Alesio, Ičmi). Knjigu završava spasonosnom plovidbom do italijanskog grada BrindizijaDelo pred vama nastalo je iz potreba i želje jedne žene koja je donela odluku da bude svedok. Izgrađujući sećanje kao politiku pamćenja, ova knjiga predstavlja deo arhiva svedočenja. Ona, između ostalog svedoči i o onima koji nikada neće moći da svedoče, onima koji su ostali u nemogućnosti da budu svedoci, a pravi su svedoci – oni imaju autentičnost, baš kao što autorka ima legitimitet. Autorka je između ćutanja i sećanja odabrala sećanje kako bi ispričala doživljeno iskustvo, i kao takvo ga prenela drugima. Svedočenje ima moć protiv zaborava. Ono je zahtev za pamćenjem onoga što je bilo proživljeno, a što sada predstavlja iskustvo i što može i treba da bude znanje.Miloš Urošević