Volja za laž : novi svetski dezinformativni poredak

U tekstu koji se može čitati i kao dobar roman, autor je krenuo od samih početaka. Jer, kao i na početku drugih propagandnih mehanizama 20. veka, i ovde stoje boljševici. Od Dezinformbiroa Čeke iz 1923. pa do Njujork tajmsa devedesetih godina putanja ide preko Gebelsa i nacista. U dezinformisanju se menja ideologija, ali mehanizam ostaje isti.U drugom poglavlju autor pokazuje kako su Srbi postali žrtve dezinformacija tokom rata u Bosni i Hercegovini. Jedan nepoznati novinar, koji je pisao za opskurni tabloid, postao je glavni informator Zapada o „koncentracionim logorima“. Da li je neko proveravao njegove „informacije sa terena“? Ne, pre nego što je to postalo nevažno.Treće poglavlje bavi se istorijom lažnih vesti u američkoj istoriji. Kuvajtske bebe iz inkubatora, Ruzveltove lažne vesti i rat protiv Trampa samo su faze u jednom dugom procesu – pokazuje Reljić.Četvrto poglavlje nosi naslov „Teorija zavere“. U njemu je autor pokušao da odgovori na pitanje zašto milioni ljudi širom sveta više veruju u teorije zavere nego u vesti. Konačno, da li sveopšta paranoidnost izveštavanja pogoduje bujanju teorija od kojih nijedna nije ni tačna ni netačna.Peto poglavlje posvećeno je doajenu evropskog nezavisnog novinarstva, Udu Ulfkoteu. Na njegovom primeru pokazuje se kako se prelazi put od studenta, preko agenta BND-a do crne ovce. Samo zbog traganja za istinom.Šesto poglavlje pokazuje razmere obaveštajnog rada CIA-e sa evropskim i američkim novinarima. Od totalitarnih strategija manipulacije, preko hladnog rata sve do Džulijana Asanža plete autor prati nit tipično zapadne dezinformativne tehnike.