Višegrad koga više nema

Istoričarima će Vranićeva knjiga biti dragocena zbog detalja kojima obiluje, ali će najveću ispiraciju u Vranićevom delu naći upravo pisci fikcije. Svaki je lik, pogotovo oni koje ne srećemo kod Andrića, sveža priča - neke su tužne, neke su duhovite i flambojantne. Ljubavi i preljube, izdaje, okupatori, mešoviti brakovi, lepa deca, bolesna deca, uspešni biznisi koji propadaju, ratnici povratnici i njihove sudbine. Serija koja se proteže dekadama, raspiruje imaginaciju i navodi na dalje istraživanje.Posebnu vrednost imaju pasaži u kojima autor govori o "čoveku iz naroda" i životopiše naizgled male priče. Tu su bitni delovi orazvoju običaja, mode i lokalne kuhinje kao i FK "Drina". Autor nam takođe predočava i neke činjenice o periodima čiji je bio svedok, sa posebnim akcentom na posleratni Višegrad i uspon KPJ. Neće se svako složiti s nekim navodima o ulozi J. B. Tita i KPJ u kreaciji političkog koncepta razvoja Jugoslavije. Ovo su delovi kada autor navodi na debatu.Multikulturalnost, multikonfesionalnost i tolerancija karakterišu Višegrad u periodu XX vek, maltene do samog kraja proteklog stoleća. Od Lotikinih gostiju koji pripadaju svim religijama (pa i komunista koji ne veruju u Bogove) do Slovenaca i Crnogoraca koji su se svi zajedno našli u gradu kao šefovi stanice - Višegrad je pravi "melting pot". Upravo to je magnet za pisce i istoričare, svi zajedno u potrazi za srednjeevropskim snom, izlaskom sa Balkana ka Evropi, oslobađanjem koje danas nudi jedan Njujork. Vreme koje je nestalo. Nada nije!Jelena Đurovićnovinar, pisac, filmski i TV kritičar(potomak porodice Lotike Cilermajer)