Veliki lanac bića. proučavanje istorije jedne ideje, Artur Lavdžoj

Ovo je delo koje bez sumnje predstavlja osnov svih istorijskih i filozofskih analiza 20. veka. Od vremena kada je nastalo u formi predavanja, koja je autor držao na Harvardu 1932. i 1933. godine, steklo je reputaciju kamena temeljca „istorije ideja“. Istoriju filozofije Lavdžoj vidi kao zbrku različitih koncepata, iz kojih, kao jedan od najboljih primera, izdvaja ideju o „velikom lancu bića“, to će reći o univerzumu koji je, sa stanovišta teologije, nauke i u vrednosnom smislu, povezan unapred determinisanim stupnjevima koje pronalazimo u svim etapama života.Lavdžoj vidi dvojstvo u prirodi i društvu, prema kojem i zabluda i istina postoje kao deo prirodnog ustrojstva sveta. Prošlost nas podseća na to da je malo verovatno da će dominantni oblici mišljenja našeg vremena – koje svakako vidimo kao jasne, koherentne i čvrsto utemeljene – biti isto tako i bez rezerve prihvaćeni i u budućnosti. „Veliki lanac bića“ je putovanje u prošlost i to putovanje sa jasnom misijom: da ospori uvreženo mišljenje kako se sve zna, odnosno da ono što se znalo jednom nije moglo da se menja u nekom drugom vremenu.Lavdžoj insistira na „unutrašnjoj vrednosti raznolikosti“ koju kao opomenu suprotstavlja izvesnosti. To ne znači da on toleriše ravnodušnost ili relativizovanje kao vrednosti po sebi, već da ceni mentalne i fizičke procese koji se odvijaju u ljudskim bićima. Kao što primećuje Piter Stenlis: „Vera je u velikom lancu bića konačno u velikoj meri iskorenjena zahvaljujući udruženim uticajma romantičarskog idealizma, Darvinove evolucionističke teorije i Ajnštajnove teorije relativnosti.“ Malo je knjiga koje preispituju ludosti prošlosti, a ostaju toliko dugo žive kao što je slučaj sa ovim sjajnim delom Artura Lavdžoja.