Veliki inkvizitor

„Jer tajna ljudskog bića nije samo u življenju, nego u tom: zašto da živi“, napisao je Fjodor Mihajlovič Dostojevski u Braći Karamazovima, jednom od najuticajnijih književnih dela svih vremena.Gotovo kao zasebni deo knjige, Dostojevski je u roman umetnuo poemu o Velikom inkvizitoru, zapravo misaoni eksperiment o ljudskoj slobodi i njenim granicama. Stavljajući u usta inkvizitora reči da bi ljudi uvek pre izabrali sigurnost nego slobodu, Dostojevski je pokrenuo pitanje o međusobnom odnosu moći, vere, morala, autoriteta i ličnog izbora, gotovo se pitajući da li je ljudskom rodu sloboda zaista potrebna.Ništa manje potresan deo romana je Pobuna koji govori o odnosu Boga i patnje. Večita dilema o tome kako pomiriti ideju svemogućog božanstva i stradanja nevinih u Pobuni je zadobila nenadmašno predstavljanje.Ova dva poglavlja – koja su sasvim sigurno vrhunac stvaralaštva Dostojevskog, ali i svetske literature uopšte – zajedno sa nizom remek-dela nemačkog slikara Albrehta Direra suočavaju nas sa velikim, gotovo neodgonetljivim, ali uvek aktuelnim dilemama, pogotovo u vremenu u kom se pitanje slobode čini kao nikad bitnije.