Velika briga male srne: osećam se nelagodno s drugom decom

Terapeutska slikovnica iz edicije Podrška roditeljstvu, jedna je od četiri knjige koja govori o anksioznosti kod dece. U ovoj slikovnici kroz jednostavnu pričicu za deca obrađena je tema anksioznost i panika zbog očekivanja okoline i neuspeha, a kao sve slikovnice iz ove edicije, i ova sadrži stručne savete za roditelje i stručnjake koji rade sa decom.Mala srna je mnogo volela da pleše, pa su je roditelji upisali u plesnu školu. Jednoga dana, srna nije više želela da ide na časove plesa. Vremenom je počela da odbija odlaske na sve aktivnosti i druženja. Nije želela da ide na rođendane, u posete drugarima ili u igraonicu. Roditelji su bili zbunjeni, jer srna nije znala da im objasni zašto više ne želi da se druži s drugom decom. Sve su ispričali učiteljici zečici, koja im je objasnila da se možda radi o tome da je srnica imala neka neprijatna iskustva u prošlosti, pa se sada oseća nelagodno i nesigurno u sličnim situacijama. Ova slikovnica iz edicije „Podrška roditeljstvu“ bavi se temom socijalne anksioznosti čiji uzrok leži u neprijatnim iskustvima iz prošlosti. Razlozi izbegavanja socijalnih situacija mogu biti vezani za neko konkretno iskustvo deteta s drugom odraslom osobom ili vršnjakom, za pravila ponašanja ili neka druga očekivanja, ali mogu biti vezani i za neprijatno senzorno iskustvo. Priča i saveti za roditelje u ovoj slikovnici pomažu svim članovima porodice da razumeju uzroke, uverenja, osećaje i ponašanja koja prate socijalnu anksioznost i pružaju im osnovne savete kako da se nose sa ovim stanjem.Neprijatno iskustvo može biti telesno (senzorna nelagoda, nešto što je fizički teško izdržati) ili emocionalno (posramljenost, odbacivanje), što može podstaći dete da izbegava neku aktivnost ili socijalno okruženje. Socijalna anksioznost kod dece i mladih odnosi se na intenzivnu zabrinutost vezanu za socijalne situacije ili javni nastup (npr. u vrtiću, u školi, na treningu ili nekoj drugoj aktivnosti). Dete može da pokazuje zabrinutost da će nešto da pogreši, da se osramoti, da će biti odbačeno od strane drugih ili da neće nešto uspeti onako kako bi želelo.Razlozi izbegavanja socijalnih situacija mogu biti vezani za neko konkretno iskustvo deteta s drugom osobom (odraslom osobom ili vršnjakom), ali mogu biti i u vezi sa neprijatnim senzornim iskustvom. Drugim rečima, u nekoj situaciji nadražaji (npr. buka, dodiri, mirisi, interakcija, brzina davanja instrukcija…) mogu biti preplavljujući za dete, a samim tim stresni i odbojni.Kako ćemo videti u ovoj priči, u cilju smanjenja anksioznosti kod deteta, važno je da roditelji razumeju da sigurno postoji neki uzrok anksioznosti i da nauče kako da pomognu detetu da vrati osećaj sigurnosti. Saveti za odrasle na kraju slikovnice mogu im u tome pomoći.