Uvod u Novi Zavet

Prvo izdanje knjige Uvod u Novi Zavet – kojim je obnovljeno izdavanje edicije „Biblijska biblioteka“ – uglavnom je zadovoljavalo potrebe studenata Bogoslovskog fakulteta, no isto tako i onih čitalaca koje zanimaju tekstovi o svetom Pismu. Tokom perioda od 1983. do danas, strana bibliografija na polju biblijske nauke, kao i na svim ostalim naučnim poljima, obogaćena je novim delima koja doduše ne pružaju suštinski ništa novo, ni naročito upečatljivo u odnosu na opštu, ili posebnu problematiku koja se tiče knjiga Novoga Zaveta, ona ipak nude novi materijal i nove aspekte i viđenja. U ovom drugom izdanju koristili smo se i tim najnovijim materijalom, do određenog stepena, razume se, kako bismo ostali u okvirima cilja kome teži edicija „Biblijska biblioteka“, pa smo zabeležili nova izdanja uglavnom iz oblasti izdavanja teksta i prevođenja Novoga Zaveta. Samo se po sebi razume da smo u bibliografiji svakog poglavlja ta dela i naveli u ovom izdanju Uvoda u Novi Zavet.U Uvodnoj reči prvog izdanja, u kome smo, 1983. godine, moj nezaboravni kolega Vasilije Stojanos i ja, odredili bogoslovske okvire i praktične ciljeve edicije „Biblijska biblioteka“, napisali smo sledeće: Što se tiče duha celokupne edicije, imamo na umu da on treba da bude u službi Crkve, da služi nazidanju naroda Božijeg. To znači da bude prinos „živoj reči“ celokupnog Jevanđelja, neporočnoj, nepomućenoj i shvaćenoj od savremenog čoveka. Vernost crkvenom predanju, iskrenost u suočavanju sa savremenom problematikom, privrženost Crkvi u stavu i (egsistencijalnom) životnom opredeljenju, to su principi na kojima počiva ova edicija – čak i onda kada zbog objektivne slabosti pisac nije kadar da ih ostvari uprkos svojoj žudnji. Preostaje uvek dobro nastrojenje da se promišlja reč Gospodnja, onako kako to nalaže Drugi kanon Sedmog Vaseljenskog sabora, „promišljeno a ne tek površno.“ - Joanis Karavidopulos