Usamljeno drvo

U jedno usamljeno selo, visoko iznad mora, vraća se Violeta, nakon mnogo godina odsustva. U selu je smatraju vešticom. Deca rastu na legendama, u kojima se prepliću vera i sujeverje, snovi i izdaje, snoviđenja i stradanja i zato im je lako da u veštice veruju. Ali ne i Simos. Ona zna da Violeta samo voli da bude tamo gde cvetaju viole kraj mora u proleće.Violeta je odmalena bila drugačija. Razgovarala je sa drvećem i cvećem, sa pticama i životinjama.Odveli su je. Bila je preciše čudna za porodicu i selo.Vratila se tek mnogo godina kasnije, kad je život prošao i kad više nije bilo važno da li će biti tu ili na nekom drugom mestu. Volela je Travijatu i jednog pesnika.Ona se vratila, a darovi iz crkve su nestali. Selo sumnja na nju. Simos jedini ne.Rekli su o knjizi:„Pisanje je sveže, prirodno, neposredno i iznad svega toplo. Odlike koje su nam, usled današnjeg otuđenja, preko potrebne.Igrao sam se sa simbolima, pojmovima i slikama, pratio likove u njihovim slikovitim, ali opasnim putovanjima i došao do zaključka da je ova priča potpuno savremena i vanvremenska, toliko da sam mislio da je do mene stigla i kroz prošlost i kroz sadašnjost, ali i iz buduc´nosti..”Petros Panau, profesor književnosti na Univerzitetu Džordžija