Ukrštene reči: poema o čoveku koji nestaje

Unapred mrtvi,za besmrtnost se borimo.Živećemo u onomešto stvorimo.„Ovo nije ljubazna knjiga, Čitaoče, iz nje nećeš moći spokojno sebi da recituješ poeziju. Svaka pesma je ovde, ne susret, već suočenje. Držaće te budnim, neće ti dati da predahneš, imaćeš neprekidno utisak da te posmatra ogledalo.Ovde pesme viču i kad šapuću, misli su oštrih ivica i durske i molske. Rime su nekad prekori, nekad rugalice. Zato što se u ovim pesmama jedan čovek beskompromisno hvata ukoštac sa sudbinom i životom: svojim, ali i tvojim.Što je duže čitaš, ova knjiga te više zabrinjava, rastužuje, i sve više te se tiče. Kad je savladaš do kraja, naći ćešjednu tanku zlatnu nit: ovo je knjiga koja će ti dati hrabrosti i neće te ostaviti bez nade.“– Ivana Dimić