Udarac viteškom čizmom

U trenu kada agenti kročiše krevetu na kome su ovi ležali – koža lepotice munjevito poprimi zelenu boju, a telo stade da se stanjuje svom svojom dužinom. Čim su šake najbližeg agenta pale na konteova ramena, podižući ga, svetlozelena zmijurina ispod njega zari tanke zube u Lambertengijev vrat. Od ujeda tog čuda Poro Lambertengi zadrhta celim telom. Stavši mirno na noge kraj svog kreveta, nije odavao utisak čoveka koga je ujela zmija. Posmatrao je ravnodušnim pogledom pretres bečke agenture cara Ferdinanda I i Savoje – ovde, na samoj Siciliji, u svom domu.