U inat vetru, kiši i nepogodama

Konkretnom čitaocu ili slučajnom namerniku u svet lirske, intimne zatamnjenosti Damjana Maleševa, moglo bi se učiniti da je reč o novom imenu naše javne scene. U tolikim je razmerama otklon baš voljni, njegov, a potom i surova zaboravnost palanačkog našeg mentaliteta korozivno opervažila stihova autora koji bi i danas mogao biti naš savremenik, a ne zaturen u lošem pamćenju naš predak.Doživljajnost pesme Damjana Maleševa sačuvana je zauvek. Nema priče, nema refrena, nema poštapalica, nema patosa. Sve je u spoju epitela naših i ondašnjih jednoličnik dana i poleta koji imenuje i zmajeve i sanovnike, a vetrovi mu i inače ne daju miran san. Draško Ređep