Turčin šahista

Godina je 1769, dvorac Šenbrun, kraljica Marija Terezija. U Dvorani ogledala okupio se krem habzburške aristokratije i svi s nestrpljenjem očekuju početak predstave koja je mesecima glavna tema vijenskih kuloara: Volfgang fon Kempelen, najveći pronalazač i inžinjer u carstvu, obećao je da će projektovati automat koji će moći ravnopravno da igra šah čak i sa vrhunskim igračima.Niko i ne sluti da prisustvuje događaju posle koga svet više nikada neće biti isti. Nakon velikog uspeha na premijeri, svaki evropski dvor želi da ugosti Turčina šahistu.Fon Kempelen okuplja trupu i kreće na veliku turneju koja bi trebalo da prikaže svu raskoš „tevtonskog genija”: Pariz, London, Lajpcig, Amsterdam, Njujork, Boston postaju pozornica ovog romana. Postavlja se samo jedno pitanje koje će narednih 85 godina intenzivno zaokupljati pažnju svetske naučne zajednice: da li je Turčin uzvišeno naučno dostignuće, neverovatno vešta prevara ili su možda neke druge sile tu na delu?Pouzdano znamo samo to da će famozni automat inspirisati neke od najvećih izuma koji će suštinski promeniti našu civilizaciju, od automatskog razboja do kompjutera.Turčin šahista tematizuje nekoliko egzistencijalnih pitanja, pre svih, šta je to što suštinski konstituiše živo, misleće biće poput čoveka? Koje su granice veštačke inteligencije i da li je organska materija od koje smo satkani primarnija od naših misli i osećanja?Ovo je roman epohe koji pokriva široki vremenski raspon od skoro jednog veka. Baziran je na istinitim događajima, ali kao i svako pristojno književno delo, i ovo obiluje sa dovoljno fikcije koja bi trebalo od suvoparnih činjenica da napravi ono što je zadatak književnosti još od njenog nastanka: da ispriča univerzalnu priču koja će nas zabaviti, ali i podučiti. Baš tim redosledom.Edicija Kirka