Trinaest sokratskih dijaloga

U ovoj se knjizi radi o dijalozima koji su u antici pripisivani Platonu, ali je njegovo autorstvo danas dovedeno u pitanje. Naime, u ovim sokratskim dijalozima ulogu glavnog sagovornika (negde i naratora) ima fiktivni Sokrat i oni najčešće pokušavaju da oponašaju stil, jezik i atmosferu odgovarajućih Platonovih dela. Velika većina dijaloga sada se prvi put pojavljuje nanašem jeziku (Aksioh, O pravednom, Klitofont, Minos,Suparnici u ljubavi, Demodok, Sizif, Eriksija, Hiparh, Ovrlini, Vodomar) dok su Taeg i Alkibijad Manji već prevođeni. Izvesno je da velika većina njih nisu Platonovi tekstovi, ali se za poneki (kao što je dijalog O pravednom)ta mogućnost ne može u potpunosti isključiti. Pored samih prevoda, veliku vrednost ove knjige predstavljaju komentari, izuzetnog obima i snabdeveni iscrpnim kritičkim aparatom. Velika učenost autorke, te izuzetno vreme i trud uloženi u njihovo pisanje uočljivi su na svakoj stranici. U komentare je uključen i jedan broj posebnih studija, koje rešavaju pojedina uža ali značajna pitanja. Tako već u okviru prvog od trinaest dijaloga, Taega, nailazimo na opširnu analizu sokratskog shvatanja ljubavi i ljubavne veštine, te neočekivano sveobuhvatnu studiju o tzv. Sokratovom demonu, glasu koji je ovaj navodno čuo.