Trauma, istina i pravda

Kako do pravde za preživele žrtve nasilja? Šta znače istina i pravda za žrtve nasilja? Da li žrtva nasilja može da oprosti? Kako da se žrtve ne osećaju izdanim, zanemarenim ili ponovo traumatizovanim od postojećih institucija društva? Žrtve očekuju istinu i pravdu, pravosudni sistem im nudi kaznu i novčanu odštetu – da li je to dovoljno? Da li je novac uvek najbolje rešenje? Kako da konačno i ispravno razumemo šta istina i pravda zapravo znače traumatizovanim osobama? Sa ovim važnim pitanjima u svojoj najnovijoj i kod nas upravo objavljenoj knjizi se bavi Džudit Herman, jedan od najvećih kliničkih autora u oblasti traume.Autorka tvrdi da je prvi korak ka boljem obliku pravde čin slušanja preživelih žrtava traume, tj. jednostavno njih treba pitati šta bi za njih učinilo stvari što je moguće pravednijim. Autorka je razgovarala sa žrtvama i u knjizi objavila svedočenja 26 žena i 4 muškarca koji su preživeli seksualno zlostavljanje u detinjstvu, seksualnu trgovinu, incest, ratne traume… Slušanje i razgovor sa preživelima nudi alternativnu viziju pravde kao isceljenja i inovativan program pravde za žrtve, ali i zajednice koja za početak mora da prizna da je učinjeno nešto pogrešno. Jer, ključ isceljenja je i obavezna društvena podrška – zajednica ne sme da ćuti, a pravosudni sistem ne sme da izneveri žrtve traume jer se šteta tako samo gomila.Važno pitanje u knjizi je i šta sa saučesništvom i ćutanjem tihih očevidaca – prijatelja, rođaka, komšija, ali i institucija? Autorka zaključuje da trauma nije samo psihološki problem nego i socijalno pitanje i zahteva osnaživanje i angažovanje cele zajednice. Oporavak od traume nije privatna niti individualna stvar nego se tiče čitavog društva, žrtvama nasilja se moraju iskupiti i nasilnici i zajednica.