Transsibir: put kojim me pisci vode

Kako je moguće čitaocu na ograničenom broju strana predstaviti to neukrotivo Biće velike i mistične Rusije, „nepregledne i zagonetne kao ogromna životinja koja odoleva svemu, jaka od mnogo zdrave krvi koja kroz nju teče kroz dugačku vijugavu venu Transsibirske železnice” i preneti sve one senzcije i unutrašnje doživljaje koje na putanji od 9288 km, od Vladivostoka do Moskve beleži ruka Putnika?Vizija ograndioznom „ruskom vozu” nastala još za vreme carske Rusije, danas je jedno od najmagičnijih poduhvata „putovanja u neotkriveno”, a autorka ove neobične putopisne proze ističe suštinu sopstvene ideje: baviti se brojevima nije uzbudljivo – to je ono što se može pročitati u svakom turističkom katalogu ili na web stranici. Reči A. Fransa da putovati znači i ponovo uspostaviti izvornu harmoniju između čoveka i univerzuma, u ovom rukopisu se otelotvoruju iz stranice u stranicu; one se proširuju na dijalog vekova, na obilje drevnog, mitskog i istorijskog koji se iznova vraćaju u vrtoglavi svet sadašnjice dok ona polemiše, suočava se i saživljava sa onim prošlim…Autorka ove knjige neumorni je otkrivalac, istinski pasionirana književnom prošlošću Rusije, omiljenim ruskim piscima i ličnostima koje joj pri svakom susretu sa novim gradom oživljavaju pred očima… U preispitivanjima sopstvenog Ja, koji ovaj rukopis čine i putopisom toka svesti, ali i u reminiscencijama i bogatim asocijacijama, komentarima i višeslojnom narativu koji se katkad približava oblicima romanesknog pripovedanja, čitalac će, sasvim sigurno, uživati u autentičnom razotkrivanju jednog, za mnoge nepoznatog i mističnog, dela zemljinog šara u kojem živopisne slike postaju deo nesagledivog platna.Na njemu se istovremeno razlivaju književni svetovi i viševekovno istorijsko i kulturno nasleđe Rusije, ali i sve čari putovanja u susretu sa otkrivanjem nove Lepote. Sa tog platna, svako može izabrati onaj deo slagalice koji će mu se učiniti najprimamljivijim, najzagonetnijim… ali jedno je sigurno, ova putopisna proza nije samo rezultat jednog neobičnog putovanja, to je „duboka i trajna promena ideje življenja”.Gordana Vlahović autorka je više proznih knjiga koje odlikuje autentičnost u stilsko-jezičkom oblikovanju teksta, u živosti jezika između savremenog i arhaično-tradicionalnog. Putopisnom prozom Transsibir nastavljaju se njena konkretna istraživanja fenomena putovanja iz zbirke priča-eseja Vozovi, snovi i sećanja.