Svitac u nadiru

Drugost našeg obazrivog i uplašenog sveta Renato Vujaković najčešće pronalazi u zoni apsolutne tišine. Atlas vida i potres sluha tada se ugibaju pred fantazmima besomučne igrivosti. I ritma koji je verodostojno prepotopski. Kao u zemlji Arastrata Ljubiše Jocića, neprevaziđenog našeg nadrealiste i oriđinala beogradske boeme, ovde se u kovitlacu novih vidika javljaju spojevi jednako neočekivani koliko i spojevi znamenitih slutnji. Vibracije ovog Vujakovićevog romana idu u red najtananijih refleksa naših nijansi, naših različitosti, naše poročnosti.