Svete, još uvek si tako lep

U Ljiljaniinoj zbirci pesama nema ničeg ulepšanog ili romantizovanog. Jasna predstva savremene realnosti kako unutrašnje, tako i spoljašnje; iz pera dubokoumnog i široke perspektive posmatrača. Ljiljana je definitivno poznavalac pisane reči, ne samo nominalno, jer radi za Kulturni dnevnik na RTS--u, nego i kvalitativno, iskustveno i spoznajno. Ono o čemu piše Ljiljana u knjizi je ogoljeno; ona nam ga pojednostavi, sažme i predstavi lako, ali opet sadržinski knjiga poseduje mnoštvo stilskih figura, estetičnosti i poetičnosti. U više navrata su pesme u trećem licu i svojevrsna depersonalizacija tim činom nas ne odvaja od istine, već sa lične identifikacije apostrofira opštiji i univerzalniji nivo posmatranja, i tom subjektifikacijom sugeriše sopstvenu istinitost.