Sve moje sestre

Kako se likovi, dela i događaji bude iz nepomičnosti...Svako novo delo Laure Barne podizanje je uzbudljivog asocijativnog vrta, u kojem niču, rastu i ogledaju se biografije, ali i autorski citati i vertikalno konotirane fusnote. Takav je i roman Sve moje sestre, priča o jedinstvenom Rastku Petroviću. Ovaj vrt obrastao je poetičkim dokumentima daleko od narativne funkcionalnosti. One koja je od glavobolje, pada klavira, cijuka escajga ili hrastovog lista iza vlati kose mogla da stvori delo mudre čitkosti, koje nas, između ostalog, nagrađuje strasnom, kaleidoskopskom verzijom drhtanja kroz kalvarije i putopise, mudrost i epohe, intimu i fascinaciju, istoriju i geografiju, porodično i ekumensko, slovensko i evropsko...U ovom romanu čitalac pronalazi svoju verziju suptilnog sižea, ali ne bi trebalo da hita za prioritetima... Jer tu su vesnici srpskog modernizma: Isidora Sekulić, Danica Marković, Miloš Crnjanski, Sibe Miličić, Beta Vukanović, Brana Petronijević, Sava Šumanović, Marko Ristić, Moša Pijade i mnogi drugi... Tu su i Nadežda, Zora i Milica, tri sestre u sazvežđu koje beletrističkim umećem prebogat monolog Rastka Petrovića – svedoka vaskolike porodične sudbine – osvetljava kroz iskušenja, bolove, simboliku albanske golgote, sjaj Pariza i juga Italije, ili šumove prapostojbine Afrike. Tu su i odjeci terazijskih koraka, romora i proglasa hotelmoskovskih senki iz Berlina, ratnih bolnica, galerija i vašingtonskih prozora s pogledom...Život je nekom sestra, a nekom brat. Nekom reč, misao i stih, nekome boja, a nekome samo privid zebnje i brige. Kad sve zasvetli i progovori, tad postaje toplo porodično gnezdo. Kad ruka zadrhti, u cevčici kaleidoskopa pomere se, između onih vertikalnih ogledalaca, zrnca boje i života...