Svakim časom sve je manje vremena

Roman o ljubavi, sećanju i izgubljenom vremenuSvakim časom sve je manje vremena Antonija Tabukija donosi emotivni epistolarni roman o ljubavi, sećanju, identitetu i izgubljenom vremenu. Kroz niz ispovednih pisama autor istražuje složene odnose među ljudima, prolaznost vremena i granice sećanja. Ova nagrađivana knjiga predstavlja vrhunsko delo savremene evropske književnosti koje spaja psihološku dubinu, književni eksperiment i univerzalne teme ljubavi i usamljenosti.Antonio Tabuki, jedan od najznačajnijih italijanskih pisaca svoje generacije, gradi priču koja prevazilazi granice klasičnog romana i pretvara se u moćnu meditaciju o ljudskoj potrebi za komunikacijom. Kroz precizno oblikovane glasove svojih junaka autor prikazuje različite oblike čežnje, nade i razočaranja, otkrivajući koliko su naše uspomene krhke i podložne promenama. Čitaoci će u ovom delu pronaći slojevitu priču koja istovremeno funkcioniše kao ljubavni roman, filozofska refleksija i književni eksperiment.Sedamnaest pisama i jedna neočekivana istinaSedamnaest muškaraca ispisuje isto toliko izuzetno oblikovanih pisama — čas nežnih, čas ogorčenih — usamljenih monologa koji se razlivaju ukrug, a sva svedoče o jednoj ljubavnoj priči i o očajničkoj potrebi za odgovorom koji možda nikada neće stići. Svako pismo donosi zasebnu ispovest: o ostvarenoj ili neuzvraćenoj ljubavi, o žudnji ili zasićenju, o sreći koja se rasipa ili o gorkom razlazu; o početku koji obećava i nepovratnom kraju.U završnici, sabiranjem tih jednostranih, ispovednih glasova u polifoniju, osamnaesto pismo uvodi neočekivanu perspektivu: ženski glas, istovremeno udaljen i neumoljiv, ali prožet saosećanjem.Postepeno postaje jasno da u ovim pismima nešto suštinski nije u redu: pejzaži izmiču stabilnosti, primaoci deluju zamenjeno, pošiljaoci kao da nestaju, a vremenski tok se izokreće — prošlost i budućnost kao da menjaju mesta, pa pisma stižu prerano ili prekasno u odnosu na smisao koji nose; nalik savršeno komponovanom filmu u kojem je jedino montaža poremećena.Nagrađeno delo savremene evropske književnostiRoman Svakim časom sve je manje vremena predstavlja jedno od najcenjenijih dela Antonija Tabukija iz njegove zrele stvaralačke faze. Knjiga je dobila prestižnu francusku nagradu Frans kultur za najbolju stranu književnost 2002. godine, čime je dodatno potvrđen njen međunarodni značaj i književna vrednost.Kritičari i čitaoci posebno su isticali originalnu strukturu romana, sposobnost autora da kroz formu pisama izgradi višeglasnu priču i njegovu izuzetnu veštinu prikazivanja unutrašnjih stanja likova. Tabukijevo poigravanje vremenom, identitetom i nepouzdanošću sećanja učinilo je ovo delo jednim od najznačajnijih primera savremene postmodernističke proze.Knjiga za ljubitelje slojevitih i emotivnih romanaSvakim časom sve je manje vremena idealan je izbor za čitaoce koji uživaju u savremenoj književnosti, psihološkim romanima i delima koja istražuju prirodu sećanja, identiteta i ljubavi. Knjiga će posebno privući ljubitelje epistolarnih romana, postmodernističke proze i autora poput Marsela Prusta, Hosea Saramaga, Milana Kundere i Itala Kalvina.Ovo delo namenjeno je čitaocima koji traže više od klasične naracije. Njegova fragmentarna struktura, filozofska pitanja i emotivna snaga zahtevaju pažljivo čitanje, ali zauzvrat nude bogato i nezaboravno književno iskustvo. Roman je podjednako zanimljiv studentima književnosti, istraživačima savremene evropske proze i svima koji vole knjige koje ostavljaju prostor za tumačenje i promišljanje.