Strasti 3

„. . . Najednom sam pod drvećem duž pruge, u senkama koje su sada bile već sasvim crne, video nešto nalik na zvezdanu kišu. Bilo je kao da kapljice svetlosti skakuću, lete, igraju se i jure među lišćem, neke zvezdice koje su popadale s neba, pa sad lebde po zemlji. To su bili svici, te plamene bubice, igrale su u mirisnom vazduhu neki čudan vatreni balet. Jedan od njih slučajno je uleteo u naš kupe i počeo da luta po njemu, isprekidano svetlucajući svojom svetlošću koja se gasila čim se upali. Prekrio sam našu lampu njenim plavim abažurom i posmatrao tu čudesnu bubicu kako leti tamo-amo po hiru svog plamenog leta. A onda je sletela u crnu kosu naše saputnice, koja je zadremala posle večere. Pol je bio u zanosu, zagledan u blistavu tačku koja je, kao živi nakit, svetlucala na čelu usnule devojke. . .