Stranost bića

Može li se filozofski misliti strano? U kojoj meri smo baštinici promišljanja stranosti? Postoji li nešto poput univerzalnog iskustva stranog, iskustva koje se opire menama vremena? Da li je filozofija tokom svoje povesti vodila računa o nezaobilaznoj ulozi takvog iskustva? Teško bismo mogli da očekujemo da ćemo odgovore na ta pitanja s lakoćom pronaći u tradiciji. Čak i kada bi nam pošlo za rukom da uspešno identifikujemo neke nagoveštaje konceptualizacije stranog, i tada bi nam bilo neophodno dosta truda da bismo na osnovu tih analiza obuhvatili bilo šta filozofski relevantno.