Stranci u vozu

Verovatno najveći pisac psiho-trilera u svetskoj književnosti, rođena je 19. januara 1921. godine u Teksasu. Prvi roman, Stranci u vozu, napisala je u svojoj 27. godini. Vršnjakinja Selindžera i Bukovskog, objavila je ukupno 22 romana, od kojih su mnogi ekranizovani. Imala je sreće da je po Strancima u vozu snimljen vrlo uspešan film u režiji Alfreda Hičkoka, odmah nakon što je knjiga objavljena. Pisala je i veoma uspešne romane koji ne spadaju u krimi-žanr (Editin dnevnik, Cena soli). Knjiga Stranci u vozu (Strangers on a Train), kao da je izašla iz čuvene novele Roberta Luisa Stivensona „Doktor Džekil i mister Hajd“. U borbi dobra i zla junak na kraju ipak podlegne imamentnom zlu u sebi. Roman o ubicama i njihovoj sudbini počinje slučajnim susretom dva mlada čoveka u vozu, i taj susret će pokrenuti užasan lanac događaja koji će potpuno promeniti život i ličnost glavnog junaka. Izmučen strahom i krivicom, on će doživeti rascep ličnosti i radiće ono na šta nikad nije ni pomišljao. Po rečima Patriše Hajsmit: „Ne mogu da smislim ništa prikladnije što bi pokrenulo maštu da se uzburka, da luta, da stvara, od ideje – činjenice – da bi svako pored koga prođete na ulici mogao da bude sadista, kompulsivni lopov ili čak ubica. . . “„Veliki deo talenta Patriše Hajsmit da se uvuče čitaocu pod kožu potiče od njenog stvaranja psihološki verodostojnih, mada često monstruoznih likova, da bi nas usput namamila da ih prigrlimo. . . “Iz pogovora Paule Hokins