Štokholmski sindrom

Za Andreja Radulovića se može reći da je poeta doctus, jer je čovek književnosti i kulture, poznaje pesnički zanat i pesničku tradiciju. Ali, najveća vrednost njegove zbirke leži u činjenici da on, osluškujući sebe, i svet oko sebe, s merom i darom, određuje sebe kao istinskog pesnika.Štokholmski sindrom je dugo očekivan i dugo je nastajao. Ono što je autor zapisao, dakle, izgovorio, pokušaj je da se izbegne nemuštost, tako što će se ostaviti traga o sebi (i o drugima). U slučaju ovog pesnika to je učinjeno i poneseno, i dubinski, i svrhovito.Prof. dr Zoran Đerić >Štokholmski sindrom je prva, ali zrela i zaokružena, pesnička knjiga Andreja Radulovića. Naslov/i, ciklusi i pojedinačne pesme vrlo dobro su ustrojeni i usmereni ka uspostavljanju različitih linija značenja. Sugestivni naslov mogao bi da se odredi kao cogito cele knjige pesama, ali, istovremeno, objašnjava i Radulovićevu pesničku poetiku. Najpre, ukoliko se sâma poezija sameri ili poistoveti sa štokholmskim sindromom, dolazi se do zanimljivih zapažanja, na šta i pesnik potencijalno ukazuje. Ovaj psihološki fenomen, naime, definiše paradoksalnu pojavu po kojoj žrtve nasilja, bez obzira na sve, pokazuju izvesno razumevanje, simpatiju ili ljubav prema mučiteljima, što je eksplicirano u poenti prološke pesme, istoimene sa naslovom knjige:Stanje u kojem žrtva, posle tolikih ožiljaka,Počinje da se poistovećuje sa zločincem,I postaje joj miliji mučitelj, nego grana iz kojeje izrasla.Jelena Đ. Marićević Balać