Šta ostaje od oca?

Ovom knjigom podstaknuta je nova rasprava u cilju ponovnog promišljanja očeve figure s one strane njegove hiperhedonističke degradacije na nivo incestuozne predstave „tatice“, ali isto tako i s one strane bespovratno okončane autoritarnosti oca-gospodara. U njoj se ne zadržavam samo na tome da po ko zna koji put registrujem dugi talas koji je razvlastio figuru oca-gospodara, oca koji nameće svoj Zakon i koji ima poslednju reč o smislu dobra i zla, života i smrti, o pravednom i nepravednom. (...)Moja polazna tačka je konstatacija da je figura oca, čije nam je zastrašujuće portrete ponudio 20. vek u dobu totalitarizama, definitivno zašla, izgubila se, nestala.