Šta je novac?

Zašto novac ima vrednost? Ko ga pravi? Šta je monetarna politika, inflacija i valuta? Kako se novčani sistem razvijao kroz istoriju i koju vrstu novca ćemo koristiti u budućnosti? Da li novac može da promeni svet na bolje ili ga samo čini gorim? Knjiga Šta je novac? daje odgovor na ova i mnoga druga pitanja kroz multidisciplinarno istraživanje fenomena novca, od prvih istorijskih dokumenata o novcu pa sve do današnjih kriptovaluta.„Nije tačno da banke pozajmljuju novac koji su drugi stavili na račun, kao što mnogi misle, i kako su to dugo predstavljali udžbenici iz ekonomije.Ako pozajmimnovac od vas, taj novac se prebacuje na moj račun, ali u opticaju je ista količina novca kao ranije. Međutim, kada banka nekome pozajmi novac, u pitanju je trik: banka proširuje i aktivu i pasivu svog bilansa u isti mah. Novo potraživanje (aktiva banke) jeste menica koju vam je banka izdala. Istovremeno, banka ima dug (pasiva banke) prema vama u vidu novca koji vam je stavila na račun. Više novca je u opticaju nego pre davanja kredita. [...]Ako banci nisu potrebni vaši prilivi da bi davala kredite, zašto vam ona plaća kamatu za vaše štedne račune? Kada banka prebacuje novac drugoj banci – ako kupujete stan od osobe koja ima račun u drugoj banci – kredit mora da se finansira. Banci je, dakle, potrebna neka vrsta pokrića za novac koji pravi. Prilivi su najjeftiniji način za finansiranje kredita. Zbog toga banka želi da čuvate novac kod njih. Prilivi u banci ipak ne ograničavaju količinu novca koju banke mogu da stvore, to je samo najjeftiniji izvor finansiranja za njih. Banka ne proverava koliko rezervi ima pre nego što dâ kredit, ona pribavlja novac naknadno.Banke posluju na količinu: što više izdaju kredite, to više zarađuju na kamatnim maržama između kredita i priliva. Zbog toga će one dati stambeni kredit što većem broju ljudi dokle god veruju da klijenti mogu da ih otplate, i zbog toga imaju jake podsticaje za podizanje potrošačkih kredita. Iako su neki klijenti koji uzimaju potrošačke kredite finansijski nestabilni i neće uspeti da otplate kredite, bankama se isplati da daju ovu vrstu kredita jer je kamatna marža ovde posebno visoka.“