Srpska državnost 19. veka

Pred vama je Srpska državnost 19. veka – sveobuhvatno, postupno, detaljnoRazvitak srbijanske i crnogorske državnosti pratimo paralelno, uz prekide usklađene sa hronološkom podelom. Posebnu obradu i mesto dobile su radnje i ideje o zajedničkim državotvornim akcijama. Državotvorni razvoj dveju grana srpskog roda izložen je odelito, ali ne i planovi za nacionalno oslobođenje i izgradnju zajedničke države Srba. U zaseban odeljak izdvojeni su odnosi Srbije i Crne Gore, kao i njihovo držanje prema oslobodilačkim pokretima neoslobođenog dela srpskog naroda.U zasebnu celinu svrstali smo odeljak o srpskoj državnosti u Habzburškoj monarhiji i u Turskom carstvu, dok smo međusobne veze sa Srbijom i Crnom Gorom prikazali u odeljcima o ovim srpskim državama. U Južnoj Ugarskoj (Vojvodina) i u Bosanskom pašaluku (Bosna i Hercegovina) srpska državotvorna ideja nije bila dovoljno jaka da bi i na ovim prostorima stvorila srpske države. Stoga su nosioci ideje srpskog ujedinjenja ostali Srbija i Crna Gora, čije rivalstvo je više štetilo nego doprinosilo njenom ostvarenju. U ovoj knjizi prednost su imale državotvorne ideje i procesi, državne institucije, dok su društvo i njegovi problemi ostali u pozadini i naglašeni samo onda kada je bilo neophodno da se bolje shvati nastanak država, njihove funkcije i njihove uloge u povesti Srpstva. Držali smo se sledećeg načela u pogledu postojanja države: „Jedna zajednica je državna ako lica koja toj zajednici pripadaju žive na izvesnoj teritoriji pod nezavisnom i efektivnom vladom“. Ova klasična definicija države podrazumeva tri elementa – zemlju, stanovništvo i vlast. Koliki je minimum svakog od navedenih elemenata neophodan radi sticanja statusa države u nauci nije određeno. Prva dva elementa obrađena su selektivno, onako i onoliko koliko je bilo neophodno da se prikažu poslednji element i oblici njegovog ispoljavanja.