Sonate - sećanja markiza de bradomina

Padala je noć kada je poštanska kočija prošla kroz Salirijansku kapiju i utonula u polje ispunjeno tajnama i udaljenim žamorom. Bilo je to tipično polje pod vinogradima i maslinjacima, sa razrušenim akvaduktima i ljupkim talasastim brežuljcima nalik na ženske grudi. Poštanska kočija kretala se starim putem: tegleće mazge teško su vukle ulare, a veseo i neujednačen zvuk klepetuša budio je eho među rascvetalim maslinjacima. Stari nadgrobni spomenici oivičavali su put, a turobni čempresi pružali su preko njih svoje dostojanstvene senke. Poštanska kočija klizila je po starom putu, a moje oči, umorne od pogleda u tamnu noć, sklapale su se ophrvane snom.