Slovo o slobodi

Činjenica da je Boža Grujović (1776-1807), (pseudonim prečanina Teodora Filipovića po dolasku u Srbiju), doktor pravnih nauka i profesor na Harkovskom univerzitetu nije bila od značaja za pisce udžbenika istorije iz kojih uče generacije đaka u Srbiji. Još manje je bilo važno Slovo o slobodi koje je on, kao prvi sekretar napisao u pripremi zasedanja Praviteljstvujuščeg Sovjeta u avgustu 1805. godine, kojim je želeo da Srbija već u svojim prvim koracima oslobađanja bude postavljena na moderne, ustavne temelje, po uzoru na revolucionarne ideje XVIII veka. Načelo da Zakon "zapoveda gospodarima, vojvodama, sovjetu, svjaščenstvu, vladikama: svakome malomu i velikomu" nije smetalo samo Karađorđu koji ga je odbio, nego, očigledno, i brojnim generacijama srpskih gospodara i prosvetara, jer je posle prvog izdanja Memoara Prote Mateje Nenadovića 1867. godine izostavljeno iz svih narednih.Osim teksta Slovo o slobodi u knjizi su objavljeni članci Milovana Ristića, Nebojše Popova i Mirka Đorđevića.