Sinovi svetoga Save

Iz predgovora knjizi "Sinovi Svetog Save":„Knjiga koju čitalac ima u rukama priređena je od svedočanstava o tri čoveka Gospodnja koji su i simvoli srpskog 20. veka. Prvi među njima je episkop ohridski i žički Nikolaj, koji je u život naše Crkve i naroda ušao početkom 20. veka, a ka Nebeskoj Srbiji se zaputio početkom njegove druge polovine (1956. godine). Drugi je arhimandrit Justin Ćelijski, koji je monaštvo primio u doba sveopšteg stradanja našeg naroda u Prvom svetskom ratu, a posle Drugog svetskog rata živeo u konfinaciji, pod stalnim nadzorom komunističke tajne policije, da bi Hristu prešao godinu dana pre no što je umro tlačitelj hrišćana, Tito, i pre no što je Jugoslavija (taj, po Nikolaju Velimiroviću, prkos Bogu i Svetom Savi) konačno počela da se raspada.Treći je episkop raško-prizrenski Pavle, potonji patrijarh srpski, koji se na čelu Crkve našao krajem 20. i početkom 21. veka, kada se Jugoslavija zaista raspala, i kada su se Srbi našli na udaru NATO-a i svojih slabosti. Sveti vladika Nikolaj bio je uzor ocu Justinu, a otac Justin episkopu raško-prizrenskom Pavlu. Njihovo prejemstvo, svešteni kontinuitet, bilo je jedan od ključnih uzroka ostajanja Srba vernih Hristu i svetosavsko–kosovskom zavetu.