Sedam praznih kuća

Samanta Šveblin stekla je status jedne od najharizmatičnijih spisateljica savremene hispanoameričke književnosti. Šveblin, po sopstvenom priznanju, veruje u dobru, zanimljivu, podsticajnu književnost a užasava se dosadne. I upravo u „zavodljivoj“ formi priče, i ovaj put autorka kreira zavodljivi put ka sedam praznih kuća, gde njeni junaci istražuju sopstvene strahove i granice između otuđenja i normalnosti. Narator je „zdrav razum koji razmatra lude ljude, ili ljude koji ozbiljno razmišljaju da se okrenu ludilu“, u širokom moru uznemirujućih atmosfera i šokantnog spektra senzacija koje se pojavljuju iz stranice u stranicu.