Savršena izdaja

„Oduvek želim da zagrlim svet. Da se popnem na najviši vrh i čitavu Zemlju obujmim rukama; stisnem je toliko snažno da se čuje pucketanje kore; da izazovem tektonske promene; da pokrenem lavinu jednim jedinim zagrljajem. Želim, dok stojim na vrhu, sav vetar da se skupi u mene, da me šibaju mudrosti drevnih vremena i da ne razumem ni jednu jedinu reč osim one koja se može razumeti samo nutrinom, za koju nikakvo znanje nije potrebno osim titraja srca – želim da mi vetar priča o ljubavi.A onda, kad sve priče stanu u moje uho, kad vetar završi baladu o legendama sa svih krajeva sveta, kad ne bude ničeg drugog osim ljubavi, želim da skočim u najdublji okean, da se potopim u modro i ja sam da postanem voda.Stanovnik sam okeana. U svakoj kapi vidim so i sve dubine. Podsećaju me na prošle živote pirata, na pesmu moreplovaca, na moj život satkan od jedara, palube, kože ispucale od slanog vetra, na lepotu obzorja kada oko ne vidi ništa osim plavetnila – ono što sija na mestu gde se nebo i more spajaju u savršenu liniju, poput veštog poteza četkice divnog akvarela, gde se stapaju u jedno – to što sija to je ljubav.” – iz romana