Sanskrtsko-Srpski rečnik

Otkriće sanskrta imalo je dve dalekosežne posledice. Ono je svetu otvorilo jedan od najznačajnijih trezora kulture (literatura na sanskrtu je znatno obimnija od grčke i latinske zajedno). Sa njim je začela era moderne uporedne lingivstike. To je istovremeno obogatilo mnoge nauke, medicinu, mitologiju, filozofiju, najviše samo nauku o jeziku. Jer, još polovinom prvog milenijuma p.n.e., u vreme kada su u Grčkoj pravljeni tek prvi nesigurni koraci u proučavanju jezika, na sanskrtu su već postojale temeljne rasprave (čak škole etimologa, gramatičara…). Upravo iz tog perioda, Jaska (Yaska) je ostavio svoj, prvi veliki doprinos etimologiji, a Panini (Panini) stvorio „matematički” model gramatike, u mnogo čemu neprevaziđen.Rečnik je namenjen studentima sanskrta i zainteresovanim istraživačima iz drugih oblasti. To određuje njegov obim i profil kao i upotrebu leksikografskih tehnika koje omogućuju veću ekonomiju prostora uz maksimum informacija. Lekseme su date samostalno (leksemski pristup) ili u okviru svog semantičkog polja, odnosno derivacionog/tvorbenog niza (kao pododrednice vodeće lekseme). Glavne odrednice su na pismu devanagari i u transliteraciji (IAST), pododrednice samo u transliteraciji.Strogo je poštovan alfabetski red. Ceo materijal dat je po azbučnom redosledu devanagari pisma. Gde god je bilo moguće označen je akcent (vedski).Složenice su grupisane po prvom članu. Afiksi su dati zasebno i/ili uz glagolske korene.