Samo drveće

Biblioteka Trgni se! Poezija! svojevremeno odabranih i nagrađenih učesnika Beogradskog međunarodnog festivala poezije i knjige, u modernoj opremi koja svojim „sjajem“ skreće pažnju na sebe i šalje jasnu poruku o kvalitetu ovih dela.Pesme iz knjige***Doletite, izjedite, ptice,Meso mojih butina, listova, bedara.Ponekad se moraš sam sa sobom rastati,Da bi otišao živ iz stupice.Neka odsečeno grči i boli,Ti zategni jače krpicu.Ovde sam voleo. Jabuka, što sam je nekad posadio,Sva u cvatu, zuji od mnoštva bumbara.Ulazio sam u evo ovaj dom. I u onaj, susedni.Na vratima čekao. Ovde me je uhvatila kiša.Ovde su mi usne drhtale od uvrede.Ovde smo se ljubili. Beskrajno, naiskap.Ovde sam stajao i slušao kako zvučiMuzika i smeh iz tamnih prozora.A sad nosite, ptice, ono što je ostalo,Daleko, u daleke krajeve.Možda će iz vašeg izmetaPasti ovde neko semeGde će biti i deo mene.***Misliš, naslonio se nasumiceA ispade – granica.Škola logike je raspuštena pre likovih pletenica:Eno gde plivaju u vodi, da pukneš od smeha.Pejzaž u daljini neumoljivo raste u susret,I ulazi u tebe pljoštimice.Oprosti, ako ti više ne odgovorim,Nemam reči. Samo drveće u meni šušti.