S poštovanjem: etikecija i maniri

Bonton ili etikecija predstavljaju kôd ponašanja kojim se, po ustaljenim normama određenog društva naglašavaju pravila lepog ponašanja i ophođenja.Termin etikecija nastao je tako što je Kralj Francuske Luj XIV (Kralj Sunce), bio vrlo nezadovoljan ponašanjem ljudi s dvora na kraljevskim prijemima. Pošto nije želeo da sa svakim ponaosob razgovara i objašnjava svoje nezadovoljstvo, naredio je da se izrade specijalne karte s ispisanim pravilima ponašanja. Karte (u smislu u kakvom se ovde pominju) na francuskom su etiquette, odakle i potiče naziv „etikecija“.Danas se maniri i lepo ponašanje uglavnom shvataju kao šablon za tipsko ponašanje i ignorišu kao relikt prošlosti. Međutim, etikecija je jedan od važnijih instrumenata umeća opštenja – biti svoj i ujedno umeti izgraditi mostove i održavati ono što nas spaja s drugim ljudima. Pritom, treba imati meru, jer naročita, prenaglašena učtivost dovodi do neučtivosti. Takvo ponašanje šalje nejasnu poruku.Ipak, pravila lepog ponašanja ne mogu da zastare jer učtivost ne zastareva. Neka pravila mogu biti izmenjena ili postati stvar prošlosti. Na primer, danas nam nisu potrebna pravila nošenja cilindra i štapa, kao ni pravila reveransa (poklona) ali su nam važna pravila rukovanja i pozdravljanja, pravila lepog ponašanja na javnim mestima, a tu su i neka novija kao pravila digitalne komunikacije… Sva ta i mnoga druga pravila ne propisuje nijedan zakon, već se ona zasnivaju na dobroj volji pojedinca: na poštovanju i dobronamernosti, na eleganciji (finoći) u postupcima, na odmerenosti, taktičnosti. Na svemu što nije ispoljavanje slabosti, već pokazivanje otvorenosti prema drugima.Sadržaj knjige S poštovanjem: etikecija i maniri obuhvata različite situacije i adekvatne savete koji doprinose da naša dela budu prijatna nama samima, a i drugima u našem okruženju; savete kako da izbegnemo neprijatne situacije, kako da prijatnije međusobno komuniciramo.Početak knjige posvećen je osnovnim stvarima – onome što odaje prvi utisak o nama, o načinu na koji ćemo ući u društvo i odnositi se prema ljudima iz našeg okruženja, kako ćemo preći preko grubosti i, na kraju poglavlja, kako ćemo se odnositi prema osobama s invaliditetom.Zatim se prelazi na poglavlje u kome su izložene najosnovnije situacije na javnim mestima. I to one u kojima se možemo zateći odmah čim zakoračimo izvan našeg stana ili kuće: gradski saobraćaj, javne ustanove, restoran, mesta za sport i rekreaciju, pozorište, muzej, bioskop, a završava se „odeljkom za pušače“.Kako izađemo u javnost, u društvo, počinjemo da komuniciramo s drugima. Poglavlje „Umetnost komuniciranja“ daje savete o svemu što treba imati u vidu dok razgovaramo licem u lice, pišemo pisma i poruke rukom ili digitalne, vodimo telefonske razgovore (preko stabilnog, mobilnog telefona, konferencijske pozive), bonton za socijalne mreže.IV poglavlje – vezano je za putovanja – umeće putovanja, zatim kako se ponašamo kada putujemo kolima, vozom, autobusom, avionom, brodom, kakvi su saveti za boravak u hotelu i tokom boravka na obali mora, reke, jezera.V poglavlje prikazuje sve detalje trpeze – svakodnevno i svečano aranžiranje stola, vladanje za stolom, posluživanje, prilike i neprilike, o razgovoru koji prati jelo.Zatim se prelazi na forme društvenih okupljanja - vrste prijema, zabava ili okupljanja koje možemo prirediti, kako pozivamo i kako odgovaramo na poziv, kako se i u kojim prilikama ponaša domaćin a kako gost.Pretposlednje poglavlje je vezano za davanje i primanje poklona – priroda poklona, šta i kako pokloniti, da li je u redu odbiti poklon i kako se poneti kada se zateknete u nezgodnoj situaciji sa poklonom.U poslednjem, VIII poglavlju su separati na četiri teme – bonton za decu, saveti za davanje napojnice, vodič za jelo i piće, detaljan prikaz dva najsvečanija večernja koda oblačenja.Iako je knjiga komponovana po ovom redosledu, praktično kao udžbenik, nije obavezno da se tako i čita. Svako iz sadržaja može da odabere temu koja ga zanima.