Rumenka

Španac Ambrozio stiže u Inervald, švajcarsko planinsko mesto, ranih šezdesetih godina prošlog veka i prvi put u životu doživljava šta znači biti stranac: suočava se sa sumnjičavim pogledima, tišinom i nepoverenjem. Ambrozio se upućuje ka imanju Knuhelovih, gde će raditi kao nadničar. Iako između Ambrozija i seljaka Knuhela postoji jezička barijera, razumeju se i poštuju, jer ih povezuje ljubav prema kravama, naročito prema Rumenki. Knuhel razgovara sa svojim životinjama, neguje ih i pazi. Zbog toga su i količina i kvalitet mleka izuzetni, što budi sumnju u selu. Jer Knuhel se, dokle god je to moguće, opire uvođenju muzilica u svoj raj. Isto tako odoleva neprijateljstvu meštana prema Špancu. Jednog dana, međutim, Knuhel mora da se rastane od svog nadničara, iako je njime zadovoljan. Ambrozio nalazi posao u klanici u gradu. Za njega počinje sasvim novi život u hladnom okruženju. Sedam godina kasnije, bivša predvodnica stada s imanja Knuhelovih, krava Rumenka, stiže u klanicu. Do kostiju je mršava, apatična, od nekadašnjeg ponosa nije ostalo ništa. Za Ambrozija se svet konačno ruši. Četvoro radnika — među njima i Španac — odlučuju da pobegnu iz tog sveta mesarenja i ubijanja.Virtuozno komponovan i napisan roman odvija se na različitim vremenskim i narativnim nivoima. U parnim poglavljima Beat Šterhi opisuje imanje Knuhelovih, gde čovek, priroda i životinje još uvek dišu u istom ritmu i približava nas tobožnjoj švajcarskoj idili jezikom koji kao da pamti mirise sena, tišinu snega i toplinu kravljeg daha i podseća na rajsku harmoniju. U neparnim poglavljima dominiraju drastične, šokantne i krvave scene iz klaničke svakodnevice. Beat Šterhi do detalja, gotovo dokumentaristički, opisuje načine ubijanja i mašinsku obradu mesa i kobasica. U međuvremenu iznosi životne priče grubih, ogorčenih radnika u klanici, čije se biografije nižu kao mozaik jednog sveta u kojem više nema mesta za nežnost.Beat Šterhi je romanom Rumenka postigao izuzetan književni uspeh i otvorio pitanja koja su i danas aktuelna: kako se dolazak savremenih tehnologija odražava na čovekovu dušu i svakodnevicu? Šta zaista znači biti stranac u zatvorenoj zajednici? Na koji način se menja naš odnos prema prirodi i životinjama? I najzad – kako se menjamo mi sami, kao ljudi, suočeni sa sopstvenim predrasudama, nasiljem i izborima koje činimo?