Romola

Boraveći u Firenci, godine 1860, Džordž Eliot (1819–1880) dolazi na „veliku zamisao“, o čemu piše Džonu Blekvudu na svom povratku u Englesku. Nastoji da stvar održi u tajnosti, shvatajući da će joj za sprovođenje zamisli u delo uveliko biti neophodni „svojsko izučavanje i trud“, ali u isti mah ona „žudi da otpočne s pisanjem.“ Kako je ubrzo potom objasnila, „zamisao“ je istorijski roman, čija se radnja odvija u Firenci, u vreme Savonarolinog uspona i teškog sunovrata. Potom još jednom posećuje Firencu, s proleća 1861. godine i, maja i juna, ostaje tamo trideset četiri dana, potpuno se posvetivši „posmatranju ulica, proučavanju knjiga, slika u starim knjižarama…“ Posle objavljivanja romana, urednik Džordž Henri Lois, piše starim prijateljima Džordž Eliot:„Marijana u potpunosti živi u XV veku i svaki čas se obraduje kad čuje da je njena knjiga dobro primljena u društvu istančanih duhova… premda nije, i ne može, da bude naročito popularna. Čujemo da su u Firenci ushićeni i iznenađeni da je knjiga delo stranca, kao da Italijan nikad ne bi uspeo da sastavi ništa slično!“