Roman o cibulki

Junaci se u novijim pričama Mihajla Pantića, kao i velika većina današnjih ljudi, najčešće ne osećaju dobro u svojoj koži i u svom životu. Od traganja za razlogom zašto je to tako, i narativizacijom delanja ili nedelanja likova u odgovarajućem, mahom svakidašnjem okruženju, nastaje priča kojom se, onoliko koliko je to moguće, prevazilazi zadati egzistencijalni okvir, po pravilu nedostatan za ostvarenje žudnji i očekivanja junaka… Taj smisao oni, najpre, pokušavaju da otkriju u ljubavi i iskupljujućoj priči. I upravo se ta njihova naizgledna običnost čini vrednom priče, baš onako kako je to ustanovljeno u srpskoj, evropskoj i svetskoj pripovedačkoj tradiciji.