Put za fajront

Malo je romana, a posebno prvenaca, koji suvereno nastupaju sa položaja zavičajne topografije, a sveopšteg dometa, u spoju lokalnog i globalnog, urbanog i ruralnog – od Beograda do Guče i nazad. Put od istine jednog vremena i zemlje koja je slavila iluziju, preko laži, do neizvesnog sutra. Ako ta država nije sazrela, junaci knjige jesu. A opet, njihov je svet u dubokoj krizi, sa mogućim srećnim završetkom. Makar privremeno.Duhovita pričljivost, gradski žargon, statičan roud roman koji koči u mestu, obični životi u previranju, mlada pamet, rokenrol… Mnoštvo toga. Otud je ovo hronika Puta, sve od poezije Volta Vitmana („U sebi nosim mnoštva“;) 1855, preko Vudija Gatrija („Nova mnoštva“;) 1952, pa Džeja Ferara (muzike „Nova mnoštva“;) 2012, do Boba Dilana („U sebi nosim mnoštva“;) 2020.Pametna, vrcava i mudra knjiga, koja bi da zavara. Ali joj vreme neće dati, tako što će trajati.Vladislav Bajac